Наша је школа сада васиона
НАША ЈЕ ШКОЛА САДА ВАСИОНА Догодило се две хиљаде двадесет и треће. Помрачило се Сунце У пролеће. Погођени мецима, Нас осморо деце Да живи и расте није имало среће. На вечни починак Пошли смо скупа Из наше школе, Из школских клупа. А час пре тога, исте смо сањали снове, Волели своје наставнике и другове, У исту ишли школу, На табли писали: Ана воли Николу! Певали песме дуге и кратке, Решавали тешке и лаке задатке. Правили…