Преко 20.000 превезених километара, преко 2600 литара бензина, преко 200 часова седења у колима…

Од почетка 2022. године Књижевна играоница је представљена деци у многим градовима Америке: Akron (OH), Pittsburgh (PA), Washington D.C., Cleveland (OH) два пута, Chicago (IL) три пута, Cincinnati (OH), Columbus (OH), Nashville (TN), Greensboro (NC), Atlanta (GA), Orlando (FL), Jacksonville (FL), North Port (FL), Clearwater (FL), St. Petersburg (FL) i Miami (FL) два пута, Los Angles (CA), San Diego (CA), Detroit (MI) два пута. Такође је представљена деци у многим градовима Канаде: Montreal (QC), Ottawa (ON), Windsor (ON) два пута, Toronto (ON), Mississauga (ON), Kitchener (ON) два пута, Hamilton (ON) три пута, Niagara Falls (ON) два пута. У јануару и фебруару ће бити представљена у још 15 градова Северне Америке.

Књижевној играоинци је присуствовало на хиљаде деце од годину до 16 година и све до једног је са ње отишло насмејано и задовољно скупа са родитељима. Добила сам безброј комплимената и подршке за свој рад, загрљаје, пољупце, честитке, симболичне поклоне и позиве да поново дођем. За мене је све ово било једно дивно искуство и велика срећа да сам имала прилику да упознам наше заједнице и неке нове, дивне људе, Србе који чувају свој језик и културу, дечицу која ће заувек остати у мом срцу, наше добре и вредне свештенике, чуваре српске баштине. Видела сам наше прелепе цркве које су стожери око којих се окупља српска заједница, црквена имања на којима се увек нешто дешава: фудбал, кошарка, фестивали, забаве, прославе….и научила много о српским заједницама и црквама у овим градовима.

Преко 20.000 превезених километара, преко 2600 литара бензина, преко 200 часова седења у колима, две промене уља, чекања на границама, касног легања, раног устајања, проблема са варењем због брзе хране јер се није имало времена за заустављање, гомиле лекова против болова у леђима због вишечасовног седења, спавања по хотелима, понекад неудобним креветима, шминкања у колима да се сакрије умор, пресвлачења по бензинским станицама, нервозе због саобраћаја, бриге да ли ћемо стићи на време, плаћених казни због брзе вожње да би надокнадили изгубљено време, понекад поспаности због исцрпљености, литара попије кафе да се остане будан… приведосмо крају ову турнеју. Да ли је било лако? Нимало…као што се може видети. А да ли ћу то урадила поново? Врло радо!

Верујем да сам свима које сам на овом путу срела: хиљаде деце, родитеља, бака и дека, учитељица, наставница, свештеника, председника разних организација и њихових чланова, конзула, амбасадора… донела исто толико осмеха и радости као што су и они мени. Да сам им додирнула срца, отворила неке нове видике, унела мало свежине у њихов живот као што су и они у мој. Упознала многе малишане, дала безброј загрљаја и топлине и примила исто толико. Учила их о слози, доброти, другарству, поштовању, лепом васпитању, кореографијама, триковима, нашим научницима, песмицама, а они мене лепим и духовитим одговорима, сарадњом, пажњом, рецитовањем песмицама из мојих књига, свирањем инструмената… песмом. Ако се од хиљаде деце кроз књижевну играоницу десеторо њих заинтересовало за свој језик, културу, традицију, порекло (а верујем да је много више од тога) то је за мене огроман успех и онда овај рад има смисла. Упознати стотине родитеља је благослов. Упознати хиљаде малишана је неописива срећа.

Мој рад ће се наставити следеће године на некој другој обали, са неким новим клинцима. Трајаће док будем имала снаге да седим у колима и стојим на ногама, а све дотле док има оних који желе да чују и виде оно што желим да им пренесем: као ћерка, мајка, бака. Као неко чији душа је дубоко укорењена у Србији, а чије срце је подељено на оне које воли тамо, и оне које воли овде… а ја ни тамо ни овде вечито ни на небу ни на земљи живим и радим ово за шта мислим да је моја мисија у животу.

Деца су наши мостови, наше пруге, наша будућност!