Преко 30.000 превезених километара, преко 3000 литара бензина, преко 300 часова седења у колима…

Током 2022. и 2023. године Књижевна играоница „Караван среће” је представљена деци у многим градовима широм Америке: Akron (OH), Pittsburgh (PA), Washington D.C. два пута, Cleveland (OH) два пута, Chicago (IL) три пута, Cincinnati (OH), Columbus (OH), Nashville (TN), Greensboro (NC), Atlanta (GA), Orlando (FL), Jacksonville (FL), North Port (FL), Clearwater (FL), St. Petersburg (FL) Miami (FL) два пута, Los Angles (CA), San Diego (CA), Detroit (MI) два пута, Edmonton (AL), Boston (MA), Richmond (VA) и Indianapolis (IN). Такође је представљена деци у многим градовима Канаде: Montreal (QC), Ottawa (ON), Windsor (ON) два пута, Toronto (ON) два пута, Mississauga (ON) три пута, Kitchener (ON) два пута, Hamilton (ON) три пута, Niagara Falls (ON) два пута, Oakville (ON), Vancouver (BC). Током 2023–2024 ће бити представљена у још 15 градова Северне Америке.

Књижевној играоинци је присуствовало хиљаде деце од годину до 16 година и са ње отишло насмејано и задовољно скупа са својим родитељима. Захвална сам на многим комплимената и подршкама које сам добила за свој рад, за загрљаје, пољупце, честитке, дечје поклоне у виду цртежа и позиве да поново дођем. Имала сам прилику да упознам наше заједнице, дивне људе – Србе који чувају свој језик и културу, дечицу која ће заувек остати у мом сећању, и наше добре и вредне свештенике, чуваре српске баштине. Видела сам наше прелепе цркве, стожере око којих се окупља српска заједница, црквена имања на којима се увек нешто дешава: фудбал, кошарка, фестивали, забаве, прославе….и научила много о српским заједницама и црквама у овим градовима.

Преко 30.000 превезених километара, преко 3000 литара бензина, преко 300 часова седења у колима, три промене уља, чекања на границама, касног легања и раног устајања. Онда неизбежних проблемаса варењем насталих због брзе хране јер се није имало времена за заустављање, гомиле попијених лекова против болова у леђима насталих због вишечасовног седења. Спавања по хотелима, понекад неудобним креветима, Шминкања у колима да се сакрије умор, пресвлачења по бензинским станицама, нервозе због саобраћаја, бриге да ли ћемо стићи на време, плаћених казни због брзе вожње да би надокнадили изгубљено време. Понекад поспаности због исцрпљености, литара попије кафе да се остане будан… Ипак, приведосмо крају ову турнеју. Да ли је било лако? Нимало…. А да ли бих то урадила поново? Врло радо! За осмех, за загрљај, за срећу детета, за моју жељу да им пренесем српске вредности.

Верујем да сам свима које сам на овом путу срела: децу, родитеље, баке и деке, учитељице, наставнице, свештенике, председнике разних организација и њихове чланове, конзуле, амбасадоре… донела исто толико осмеха и радости као што су и они мени. Да сам им додирнула срца, отворила неке нове видике, унела мало свежине у њихов живот као што су и они у мој. Упознала сам многе малишане, дала им безброј загрљаја и топлине и примила исто толико. Учила их о слози, доброти, другарству, поштовању, лепом понашању, кореографијама, триковима, нашим научницима, песмицама, гуслама, а они мене лепим и духовитим одговорима, сарадњом, пажњом, рецитовањем песмицама из мојих књига, свирањем инструмената, игром, песмом. Ако се од хиљаде деце која су присуствовала књижевним играоницама само њих десеторо заинтересовало за свој језик, културу, традицију и порекло то сматрам великим успехом. Њих десеторо ће наставити да се боре на свој начин за исти циљ. Из тог разлога овај рад за мене има смисла. Упознати стотине родитеља је неописива срећа. Упознати хиљаде малишана је благослов.

Мој рад ће се наставити следећих година. Књижевне играонице ће бити представљене у неким другим градовима, на неким другим обалама, неким новим клинцима. Трајаће дотле док има оних који желе да чују и виде оно што желим да им пренесем као ћерка, мајка, бака. Као неко чији душа је дубоко укорењена у Србији, а чије срце је подељено на оне које воли тамо, и оне које воли овде, у Канади. А ја? Ни тамо ни овде вечито ни на небу ни на земљи радим оно што волим, оно за шта мислим да је моја мисија у животу.

Деца су наши мостови, наше пруге, наша будућност!

Синопсис

У шуми је настала својеврсна шашава заврзлама. Неизвесност међусобно решавају главни ликови: Меда, Сова, Зека и Лија. Пун ритма и нових сонгова, ефикасних реплика и заокрета, овај драмски комад је ефектан и динамичан, пун неочекиваних преокрета. Истовремено интерактиван, маштовит и поучан, говори о другарству које у дечјем свету заузима значајно место и решава сваку заврзламу.

Ко ће савладати све препреке и задатке и заслужити мало поверења? Да ли треба наградити рад, знање, искреност и доброту или можда лењост, злобу, лаж и незнање? Да ли себе треба окружити најгорима да би изгледали најбоље? Или можда дати све од себе и тиме бити срећан? Да ли је боље поделити или бити себичан? Да ли је лепше волети или мрзети, завидети или се радовати? Одговоре на ова и многа друга питања деца су добила у представи. Поучан, инспиративан, забаван и духовит текст, који је написала књижевница Гордана Лаковић, садржи пуно шале и гегова како за децу тако и за одрасле. Циљ је приближити им праве вредности, које се данас нажалост недовољно цене. Да се треба борити за дар, истину, знање и љубав? Кроз интеракцију деца сазнају и нешто више о животу у шуми и како заволети саме животиње без обзира на њихове различитости.

Музичке нумере, поред „Зеко, зекане” Бранка Коцкице и „Чудна шума је то” ЈУ групе, биле су обогаћене и песмама Гордане Лаковић за које је писала стихове: „Детлић Тића” и „Зец и Лија”. Музика је дефинитивно забавила како родитеље тако и наше малишане.

Реч аутора

Драмски комад за децу је одувек био на мојој листи жеља које сам хтела да остварим за живота те је тако настала комедија „Шумска заврзлама”. Представа је писана за децу, али је идеја проистекла гледајући понашање одраслих особа које понекад забораве да их деца посматрају и да у њима виде узор.

Идеја је била да напишем представу која ће по садржају бити блиска нашој деци у дијаспори и испуњена домаћом музиком. Разумем да желимо да идемо у корак с временом, али то време се променило и те старе бајке се играју у новим адаптацијама. Да би пратиле ново време оне више нису истог карактера какве су некад биле. Треба добро размислити шта оне поручују и шта наша деца могу из њих да науче.

Писана је по угледу на одрасле, а сведена на ниво деце. Питања које се провлаче кроз представу су: какав пример ми одрасли дајемо деци? Шта деца од нас уче ако смо себични, грамзиви, нетолерантни, љубоморни, манипулативни, коритстољубиви, похлепни, завидни, преамбициозни? Како од деце очекивати да цене друге ако ми сами то не чинимо?

Представа говори и о томе да поједнац може да изгледа најбољи ако је окружен лошијима од себе. Али говори и о томе да појединац постиже много више ако живи у слози са својим окружењем. Ако је спреман да прихвати и да живи са својим манама и врлинама. Да буде срећан у својој кожи, не мислећи да је у туђој боље. Превелике или недостижне амбиције децу често могу да одведу у погрешан смер.

Гордана Петковић Лаковић