Проходавање
И тако из дана у дан, надајући се да ће време учинити своје, да ћемо преболети, заборавити, навићи се, живимо у туђој земљи, под туђим небом, називајући га својим. Морали смо из почетка да учимо да ходамо, да говоримо, да се понашамо, да се сналазимо у непознатој средини, да упознајемо нову кућу у којој никад није живео ни један члан наше фамилије, да се навикавамо на неке нове људе. Били смо поново деца. Иза себе…