Колона – аудио-књига

Баш синоћ у биоскопу мог сина у Бурлингтону прочитао сам задње стране Ваше књиге „Колона”. Почео сам у башти, па у кади, па у кревету и на крају у биоскопу уз пријатан шум дигиталних пројектора. Они су ми у „крви”, био ми је то први посао.

Што се Вашег писања тиче, па не морам уопште да будем љубазан кад Вам кажем да сте рођени „storyteller”! Ваши описи детаља су поетични и прецизни, проза при крају течна. Ваша поетична излагања су ме на моменте ганула и подсетила на моје лично несрећно детињство и глад и беду у Београду. Kад будете читали моју аутобиографију, сазнаћете да смо и ја и маја породица живели у „бункеру”, како смо звали ту страћару.

Ово је књига која ће вас насмејати, растужити, пробудити нека дубока, успавана осећања. Рекло би се да је ”Колона” роман за све… прича и утеха сваког имигранта у непроспаваним ноћима и дубоко проживљено искуство поклоњено онима који никада нису напустили свој завичај. Ова прича је толико прожета емоцијама, бојама, звуцима да након што је прочитате, имаћете утисак да сте били део “колоне” иако можда никада нисте крочили у њу. Хвала Гордани што нам је поклонила овај роман који оплемењује.

Овде, у Кливленд Хаус у Мускоки, прочитах “Колону”. Надам се да ћеш разумети мој кратки коментар: Вратила си ме у моје време које је било далеко драстичније, али је слично кроз које си прошла.

Јуче сам прочитала твоју књигу “Колона”. Нисам је испустила из руку док је целу нисам завришила и ево, још увек сам сва под утиском! Насмејала си ме и подоста расплакала! Тешко је издвојити било коју причу, али ја не могу да престанем да мислим о причи “Нафта”, и кад затекнем себе да сам на ивици суза, пребацим мисли на причу “Свети Илија” и тако изгурах данашњи дан на послу…!

Гордана, желим да ти кажем хвала!!!

Хвала што си сва та интимна и дубока осећања и сећања поделила са нама и желим да ти кажем да су прихваћена с великим поштовањем!

Уживала сам у кнњизи читајући је!

Хвала!!!

Понекад се некој доброј души деси да лаганим кораком отплеше обрисом сна и јаве, и не знам да ли је то због благољубља, унутрашњег доброчинства или искрене, као дечије невиности и бескрајне вере у људе, и не знам како се тамо стиже али увек знам да га препознам кад га видим.

Гордана, хвала ти на простирању срца и своје нежне душе коју си нам пружила кроз своје приче у “Колони” као ђердан од најлепших драгуља на длану доброг пријатеља.

Твој пријатељ и вечни трагач снова.