Ова књига ме подсећа на оне старинске албуме за слике. Знам да наравно свако од нас на свом „паметном” телефону, или некој меморијској картици или „флешу”, чува фотографије са мора, путовања, своје или туђе свадбе, унука, рођендана, али ипак повремено израдимо оне најпосебније фотографије, које по само нама знаном распореду сложимо између листова кожног, старинског албума. Онда тај албум сместимо на полицу у омиљеној соби између осталих исто тако посебно значајних ствари. Корице тог албума са временом потамне, слике пожуте, али кад год их гледамо неприметно нам се појави осмех на уснама, а понекад и суза овлажи неку страну, јер… то су успомене и сећања која у ствари не могу никада да избледе или нестану.

У Твом албуму који си назвала „Канадски блуз” има и оних црно-белих фотографија које имају изрецкану ивицу карактеристичну за шездесете, има оних које „вриште” од јарких боја, па ти умало требају наочаре за сунце, оних које су као акварели где у даљини препознајеш обрисе среће, ишчекивања, надања, љубави, верности или можда нечег сасвим десетог. У њему су уредно и брижно сложене и мале фотографије за које ти треба лупа да би препознао све што је у позадини, јер први план као супер видиш, а онда наиђеш на „крупни план” који је сам прогутао читаву једну страну. У Твом албуму за сваког понешто и понешто о свакоме…

Само да знаш, чувам га на посебном месту, у омиљеној соби, међу драгим стварима.

И прелиставаћу га поново.

Воли те Буба.

Баш синоћ у биоскопу мог сина у Бурлингтону прочитао сам задње стране Ваше књиге „Колона”. Почео сам у башти, па у кади, па у кревету и на крају у биоскопу уз пријатан шум дигиталних пројектора. Они су ми у „крви”, био ми је то први посао.

Што се Вашег писања тиче, па не морам уопште да будем љубазан кад Вам кажем да сте рођени „storyteller”! Ваши описи детаља су поетични и прецизни, проза при крају течна. Ваша поетична излагања су ме на моменте ганула и подсетила на моје лично несрећно детињство и глад и беду у Београду. Kад будете читали моју аутобиографију, сазнаћете да смо и ја и маја породица живели у „бункеру”, како смо звали ту страћару.

Ово је књига која ће вас насмејати, растужити, пробудити нека дубока, успавана осећања. Рекло би се да је ”Колона” роман за све… прича и утеха сваког имигранта у непроспаваним ноћима и дубоко проживљено искуство поклоњено онима који никада нису напустили свој завичај. Ова прича је толико прожета емоцијама, бојама, звуцима да након што је прочитате, имаћете утисак да сте били део “колоне” иако можда никада нисте крочили у њу. Хвала Гордани што нам је поклонила овај роман који оплемењује.

We live in times when people think that they are masters of the world but do not accept responsibilities which go hand in hand with it. In all Gordana’s books the love for nature and animals is stirred in the minds, heart and soul of the children. That grooms them to become guardians of our planet, environment and all creatures who have the right to live along the human race. In addition to wonderful poetic and narrative expression, depth of thoughts and subtlety of feelings of the author, her books are masterfully illustrated and represent a jewel in the home library of each and every child. I am extremely pleased that her books are getting translated and hence will reach much broader young audience. Through them, the books will continue to live in the future and shine like a bright star in a dark night. I wish Gordana to continue to enrich children’s and our world with her extraordinary and unique talent.

In all Gordana’s books for children one can find a touch of love and respect for animals but in Sumska Zarzlama that is one of the highlights. We live in the world in which many people think that we have no responsibilities for the environment and animals. Not only that we use them to serve and feed us, but many people torture them and relentlessly destroy their habitats thinking only of their own greed and wealth but without any remorse of those poor souls and what kind of world the young generations will inherit. That is why Gordana’s book is so precious and valuable (among other things). It presents animals as creatures with heart and soul and feelings. It puts that noble seed in children’s soul and prepares them to be responsible adults who will take good care of the world tomorrow…

The language and verses are superb, humor is precious, illustrations amazing and all in all a most wonderful present which you can give to your young ones. Gordana please keep writing, your books are suitable for all ages and a real delight. Two thumbs up!

Decje carstvo je predivna poveznica divnih dogadjaja koji se medjusobno dodiruju I spajaju u lanac unikatne igre koju je autorka docarala kao modernu bajkovitu ilustraciju dogadjaja. Procitala sam je sa zadovoljstvom I zelim se zahvaliti Gordani Petrovic Lakovic za sirenje naseg maternjeg jezika u dijaspori.

Hvala Ti Gordana sto si mi dozvolila da budem ponovo dete… Cestitam Ti od srca.

Овде, у Кливленд Хаус у Мускоки, прочитах “Колону”. Надам се да ћеш разумети мој кратки коментар: Вратила си ме у моје време које је било далеко драстичније, али је слично кроз које си прошла.

Јуче сам прочитала твоју књигу “Колона”. Нисам је испустила из руку док је целу нисам завришила и ево, још увек сам сва под утиском! Насмејала си ме и подоста расплакала! Тешко је издвојити било коју причу, али ја не могу да престанем да мислим о причи “Нафта”, и кад затекнем себе да сам на ивици суза, пребацим мисли на причу “Свети Илија” и тако изгурах данашњи дан на послу…!

Гордана, желим да ти кажем хвала!!!

Хвала што си сва та интимна и дубока осећања и сећања поделила са нама и желим да ти кажем да су прихваћена с великим поштовањем!

Уживала сам у кнњизи читајући је!

Хвала!!!

Понекад се некој доброј души деси да лаганим кораком отплеше обрисом сна и јаве, и не знам да ли је то због благољубља, унутрашњег доброчинства или искрене, као дечије невиности и бескрајне вере у људе, и не знам како се тамо стиже али увек знам да га препознам кад га видим.

Гордана, хвала ти на простирању срца и своје нежне душе коју си нам пружила кроз своје приче у “Колони” као ђердан од најлепших драгуља на длану доброг пријатеља.

Твој пријатељ и вечни трагач снова.

Одувек сам знала да имаш шта да кажеш, и да то умеш да кажеш искрено, дирљиво и од срца. Смишљам у својој глави адекватно поређење којим бих ти описала како су приче, које сам прочитала, утицале на мене оног тренутка кад сам завршила књигу “Колона”, затим наредног јутра када сам се спремила за посао, касније испијајући јутарњи чај са мојом добром другарицом и колегиницом, па и сад док ти пишем.

Сигурна сам да ти је познат онај осећај када после дуге, исцрпљујуће шетње желиш да наискап попијеш чашу освежавајуће изворске воде, па ти после првих неколико гутљаја зацвокоћу зуби од хладноће, мало застанеш, али ти једноставно мораш одмах да испијеш све до краја, у једном даху. Све време док ти хладна вода клизи низ грло, осећаш у њој мирис пољске траве поред које је поток протицао, мирис цвећа које су таласи испрскали ударајући у камен, видиш зраке сунца који као искрице поскакују по немирној површини, чујеш његов хук, и кад све испијеш, ти желиш бар још мало. Тако је било и самном, када сам склопила корице књиге, схватила сам да бих жарко желела да чујем још неку причу. Сетила сам се свега што си ми и сама испичала док смо се, чини ми се, шетале по бескрајној пешчаној плажи у Варадеру, али сада, све су слике много живље, опипљивије, тужније, а опет веселије на тренутке.

На крају књиге је твоја фотографија, коју сам дуго гледала покушавајући да проникнем у твоје, на њој, насмејане очи. После свега што су виделе, у њима је опрезна доза оптимизма, среће, ишчекивања… Чини ми се да те сада видим и гледам неким другим очима.

Осјећам потребу да ти се захвалим и да ти честитам на књизи “Колона”. Прочитала сам је у једном даху! Поетичан, топао, духовит и надасве искрен начин на који си је написала оставља снажан утисак. “Колона” је пробудила у мени много успомена: на моје дјетињство, баку и деку, пријатеље, њиве, заборављене улице, избјеглиштво… и тако… било је суза и смјеха с моје стране док сам је читала. Само напријед! Са нестрпљењем очекујемо твоју нову књигу!

О књизи “Колона”… Паги емотивац је пар пута окренуо главу кад се читала Кантица (Девојчица са шибицама) да сакрије сузу. То говори о томе како си јувелирски савршено брусила реченице, тако да свака од њих призива јасне слике чврсто везане јаком емоционалном реакцијом. Многи од нас су се препознали у сваком карактеру понаособ (као кад читаш књигу психологије па кренеш да се проналазиш), сви смо ми прошли прилично трновит пут до овога где смо сад, а ти си ето, својим талентом и радом успела да похваташ и кондензујеш све то и да нам даш ову лепу књигу. Ја лично ћу је читати својој деци јер описује свет који је стваран и у којем смо боравили, те само са великим трудом (барем у мом случају) и лудом срећом добили прилику да се откачимо од те јаке гравитације безнађа која још увек влада тамо одакле смо дошли: неки у колони, неки авионом. “Принцип је исти, све су остало нијансе.”

Па у то име наздравље!

Твоја књига “Колона” је емотивно врло дубока, на моменте и тешка, али се онда врати на исту стазу носталгије, и давно заборављене среће. Види се да поседујеш дар да осмислиш лепе приче, па ти саветујем да наставиш са писањем. Знаш да изазовеш дубоке емоције својим писањем, а то је оно што читаоца може да веже за књигу и пожели још једну и још једну…