Београд у мени
Има нешто у том Београду што емигранту не да мира. Одете ви из њега, далеко, баш далеко, а он вас увек пронађе. И вуче вас к себи. Упорно враћа. Враћа вас оно жарко залазеће Сунце иза капије Београда и плава хаљина без бртела лепотице у кафићу која седи са друштвом код Кнеза и сатима испија једну лимунаду. Њена коса, кроз коју дува поветарац док вас она, безбрижна и несвесна своје лепоте, разоружава осмехом. Враћа вас…