Срцем у отаџбини

Срцем у отаџбини

У овом зборнику, трећем по реду, који је подједнако зборник дијаспоре и зборник матице доминирају посвећеност домовини и професији као и бризи о баштини и појединцу. Период у ком су се аутори одазивали на позив за учешће у пројекту обележен је пандемијом вируса корона, што значи да смо се ухватили у коштац с временом, а у једном периоду нужно и у коштац са слободним временом. Пандемија је сваког од нас навела на интроспекцију, преиспитивање и…
Опширније
Београд у мени

Београд у мени

Има нешто у том Београду што емигранту не да мира. Одете ви из њега, далеко, баш далеко, а он вас увек пронађе. И вуче вас к себи. Упорно враћа. Враћа вас оно жарко залазеће Сунце иза капије Београда и плава хаљина без бртела лепотице у кафићу која седи са друштвом код Кнеза и сатима испија једну лимунаду. Њена коса, кроз коју дува поветарац док вас она, безбрижна и несвесна своје лепоте, разоружава осмехом.  Враћа вас…
Опширније
Сви смо ми исти

Сви смо ми исти

Седим са пријатељицом у кафићу, чаврљамо о мојој новој књизи, о животу, о Богу, о космосу, о наступајућим Божићним празницима којима се увек радујем као дете. ''Божић је празник који велича породицу, љубав и исконску идеју да су сви људи једнаки, и да се и Божији син може родити у обичној штали. Да се чуда дешавају, да нисмо беспомоћни и сами.'' - објашњавам зашто. ''Верујеш ли у Бога.''- пита она. ''Верујем.'' - одговарам без размишљања.…
Опширније
Колона – имигранту нема ко да пише

Колона – имигранту нема ко да пише

Сва српска расејања у једном рукопису − тако се најпримереније и најтачније може описати првенац Гордане Петковић Лаковић Колона, који насловом сведочи кровну реч српског народа. Усуд, судба или коб, тек, протераност и расејаност, расељеност и измештеност, премештеност и размештеност, исељеност и пресељеност − увек на речима привремене колико у срцу − разликују се једне од других само по времену у ком су се збиле. Све остало је исто: колона, коју могу творити и један човек и његов…
Опширније